Заједничка изложба НЕВЕНЕ НИКОДИЈЕВИЋ и Далибора Поповића „Између нијансе“

Невена Никодијевић, рођена 1982.године у Kрагујевцу. Завршила је „Другу крагујевачку гимназију“ у Kрагујевцу 2001.године. Дипломирала сликарство 2005.године на „Академији Лепих Уметности“ у Београду, у класи проф. Момчила Антоновића. Члан је савета галерије Kултурног центра Хаџи Рувим, у Лајковцу од 2022.године.

НЕВЕНА НИКОДИЈЕВИЋ

Члан је уметничке групе АРТЕ од 2010.године у Београду.
Била је потпредседник Удружеја ликовних стваралаца ,,Манасија“ у Деспотовцу од 2010.године.
Члан је савета галерије “ Византија “, од 2007.године у Београду.

Још као студент била је активни је учесник ликовних колонија у земљи и ван земље као и учесник многобројних изложби.
Приредила је шест самосталних изложби и била учесник на реко 50 значајних колективних изложби широм земље.
Излагала је у иностранству, као учесник Дана српске кутуре у Паризу 2011.године.

Учесник Дана српске културе у Истри 2012. године. Учесник Дана Србије и српске културе, Kултурног каравана у Лендави, Франкфурту, Цириху и Паризу 2022.године. Учесник Интернационалне изложбе Златна Четкица у Турској 2023.год.
Излагала је у Пули, Водњању, Будимпешти, Темишвару и Бјељини.
Учесник је вишебројних ликовних колонија широм Србије и ван Србије.
Од 2009.године ради као професор ликовне културе у Деспотовцу.

Име и презиме: Невена Никодијевић
Адреса: Саве Kовачевића 31 Деспотовац
Мобилни телефон: 064/18-27-696
Е-маил: nikodijevicn@yahoo.com

Жена као једна од вечитих тема уметности, извор,зачетак али и резултат стваралачког процеса који уметност иманентно наслеђује од природе бива и у овом ликовном концепту укрштања античких митских и архетипских образаца са садашњошћу, са савременим и вечним, центар сликарског израза Невене Никодијевић.У свом ауторском опусу већ се бавећи Фемином као симболом који повезује тачке у времену и у простору, удаљене и вишедимензионалне, својеврсног универзалног присуства у свету и у себи самој, на платнима која кореспондирају са мотивима класичне ликовне уметности објављује нам колизију профаног и архетипског, жену свакодневнице у контексту савремености, као чиниоца и носиоца једне димензије постојања дубље од површине савремености, колизију у којој се наизглед супротстављени ентитети уливају, преливају једни у друге потпуно мирно и без сукоба попут палете боја којима их уметница обзнањује, судар који није судар. Од грчких и римских богиња до ликова старозаветних и хришћанских, од митолошких бића до лица овековечених на платнима Ренесансе, од тонова окера који указују на њену повезаност са земљом и плодношћу, рађањем и обнављањем до белина и плаветнила мора и небеских пространстава и етеричних простора који је уздижу на пиједестал божанског, жена под лупом уметнице бива увеличана до макроскопских увида, али таквих какви је не разодевају и разобличавају, не деконструишу њено присуство само као појавност, већ транспоновањем тог њеног присуства на временској и психолошкој позадини у светлу овог митског контекста сакрализују њену садашњост и овдашњост. Бранимир Антић