У уторак 10. октобра 2023. године од 19 часова је предвиђено отварање изложбе уметничких слика Миладина Отовића.
Др Миладин Отовић је рођен 19.09.1972. године у Краљеву. Средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“ завршио у Нишу 1991. године. Факултет ликовних уметности у Београду, одсек сликарство, завршио 1997. године. Магистрирао на истом факултету 2002. године код професора Велизара Крстића са тезом „Монументалност између Натурализма и Надреализма“. Докторирао на Факултету за уметност и дизајн у Београду 2019. године са тезом ,,Вишезначењски физичко – духовни комплекс савремене слике“.
Члан УЛУС-а од 2002. године, СУЛУЈ-а од 2003. године, УЛУК-а „Владислав Маржик“ од 1997. године, УЛУПУДС-а од 2015. године, и уметничке асоцијације при Музеју Штафелаја од 2022. године.




Групне изложбе:
1991. Ниш, Галерија ,,Тврђава”
1994. Београд, Брод ,,Барич”- изложба ,,Поглед на реку” (6 студената ФЛУ)
1995. Београд, Норвешка резиденција-изложба слика
1996. Београд, Дом омладине, изложба цртежа студената ФЛУ
1996. Београд, Галерија ФЛУ- изложба малих пластика и цртежа студената ФЛУ
1997. Краљево, Пролећна изложба УЛУК-а
1997. Краљево, Јесења изложба УЛУК-а
1998. Београд, НУБС ,,Портрет кроз време”
1998. Шабац, Народни музеј- Октобарски салон




1999. Београд, Павиљон ,,Цвијета Зузорић“- Пролећна изложба
2000. Краљево, Нова галерија УЛУК-а
2000. Београд, НУБС ,,Портрет кроз време”
2000. Београд, Павиљон ,,Цвијета Зузорић“ – Пролећна изложба
2002. Београд, Павиљон ,,Цвијета Зузорић“ – Нови чланови УЛУС-а
2002. Мађарска, Босна и Херцеговина- Република Српска,
Међународна изложба Краљевачких уметника
2002. Рибарска Бања“Јесен Рибарске Бање“
2003. Француска, Париз – Cite Internacionale Des Arts
2004. Краљево, Народни музеј- 1. Бијенале Краљевачке уметности
2004. Краљево, Галерија ,,Владислав Маржик“ ликовна колонија Студеница 2004.
2005. Тиват, Међународни сликарски сусрети – Палма 2005.
2006. Краљево, Народни музеј- 2. Бијенале Краљевачке уметности
2007. Врњачка Бања, Краљево, Духовно Православни Центар „Николај Велимировић“ прво Светосавско Саборовање Стваралаца, поводом сто година гимназије Краљево
2007. Краљево, „Центар за дечија права “ дан особа са инвалидитетом „Различити а исти“, продајна изложба слика




2007. Жабљак, Сликарски сусрети – Дурмитор 2007.
2009. Краљево, Галерија ,,Владислав Маржик“ девети новембарски ликовни салон
2013. Крушевац, Народни музеј Крушевац, ликовна колонија Видовданска виђења 2013.
2013. Београд, Руски дом, међународна изложба „Љубав и разумевање под руском брезом“
2013. Пожаревац, Градска Галерија, међународна изложба са ликовне колоније
Пожаревац 2013 – 2014.
2014. Тиват, Међународни уметнички сусрети – Камелија 2014.
2015. Београд, Галерија СУЛУЈ-а, новопримљени чланови УЛУПУДС-а
2016. Београд, Галерија Студентског културног центра ,,Лични угао“, Годишња изложба сликарско – графичке секције УЛУПУДС-а
2016. Београд, Галерија Студентског културног центра ,,Хоризонти 2“, Годишња јесења изложба сликарско – графичке секције УЛУПУДС-а
2017. Београд, Галерија Студентског културног центра ,,Традиционално и модерно“ изложба сликарско – графичке секције УЛУПУДС-а
2017. Београд, Галерија Прогрес, ,,Хоризонти 2017“, Годишња јесења изложба Сликарско-графишке секције УЛУПУДС-а




2018. Врњачка Бања, Завичајни музеј – Замак културе, Културни центар Врњачке Бање ,,Креативне пулсације од оснивача УЛУС-а до младих нада“
2018. Београд, Галерија Сингидунум, колективна изложба ,,Београд – град у коме стварам 2018“
2018. Ивањица, Галерија дома културе ,,Ивањица“, фестивал ,,Нушићијада“
2018. Београд, Галерија Студентског културног центра ,,Традиционално модерно 2018“ изложба сликарско – графичке секције УЛУПУДС-а
2019. Београд, Галерија Студентског културног центра, изложба / Сећања – 20 година после
2019. Београд, Арт-галерија Тулуз Лотрек, Удружење Креативна фабрика, колективна изложба ,,Линија“
2019. Београд, Дом Војске Србије, колективна изложба ,,Београд – град у коме стварам 2019“
2020. Београд, Павиљон ,,Цвијета Зузорић“ годишња изложба Сликарске секције УЛУС-а ,,Слика Србије 2020“


2021. Београд, Галерија УЛУС ,,Изложба у децембру“ продајна изложба чланова УЛУС-а
2022. Београд, Галерија Музеја Штафелаја, Годишња изложба чланова Музеја Штафелаја
2022. Београд, Павиљон ,,Цвијета Зузорић“ – Пролећна изложба УЛУС-а
2022. Београд, Галерија Музеја Штафелаја, изложба слика ,,Српска Еротика“
2022. Студеница, Конак манастира Студенице, изложба слика са ликовне колоније
,,Студеница“ 2023. Београд, Галерија СКЦ-а, колективна изложба ,,Београд – град у коме стварам 2023“
Самосталне изложбе:
1997, Краљево, Мала галерија- изложба слика и графика.
2000. Београд, Галерија НУ ”Браћа Стаменковић”изложба слика.
2000. Инђија, Градски Музеј, галерија”СЦЕНА”изложба слика.
2000. Краљево, Галерија УЛУК-а изложба слика.
2002. Београд, Галерија ФЛУ- Магистарска изложба.
2003. Краљево, Француска кућа- изложба слика и цртежа.
2003. Краљево, Народни Музеј- изложба акварела и цртежа.
2008. Краљево, Галерија УЛУК-а изложба слика поводом сто година гимназије Краљево
2009. Краљево, Галерија „Владислав Маржик“ цртеж и акварел.
2011. Баточина, Галерија културног центра „ Доситеј Обрадовић“ .
2012. Врњачка Бања, Завичајни Музеј – Замак културе, Културни центар Врњачке Бање – изложба слика и цртежа.
2017. Краљево, Галерија културног центра ,,Рибница“, “Вишезначењски физичко – духовни комплекс савремене слике“ изложба слика.
2022. Врање, Галерија Народног музеја Врање – изложба слика ,,Сила је са нама“.
2023. Деспотовац, Галерија Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“, изложба слика.
2023. Крагујевац, Галерија ,,Кућа Ђуре Јакшића“, изложба слика.
Студијска путовања:
1997. Италија – Фиренца, Венеција
1998. Немачка – Берлин
2003. Француска – Париз – Cite Internacionale Des Arts
2015. Мађарска – Будимпешта
2019. Италија – Трст.
Словенија – Љубљана
2020. Шведска – Штокхолм.
Грчка – Атина
Миладин Отовић
Змајевачка 13А. Краљево, Србија
Тел: 060 4471 009
E-mail: miladinotovic@gmail.com
РЕЦЕНЗИЈА
СИЛА ЈЕ СА НАМА
Уметничка зрелост и сила су прве асоцијације при сусрету са сликама Миладина Отовића. Доследан и монолитан у изразу, он је своје дело градио постојаним и сигурним кораком током четврт века самосталног излагања. Може се рећи да је он дуго један од првих и водећих делатника у препороду фигурације на стваралачком пољу Србије, те је тиме, парадоксално, и традиционалан и авангардан у исти мах. Уметничким колебањима и лутањима, која би за неког другог аутора могла бити и квалитет, код Отовића нема места, бар кад је у питању коначни изглед. Са друге стране, пак, његове слике су све само не предвидљиве: сасвим аутентичан и особен спој мотива и симбола увек изнова изненађује посматрача. Хришћанско и паганско, чедно и путено, нежно и насилно, интимно и величанствено тако су испреплетени, да се појављују као нераскидива и органска целина. О неком еклектицизму и постмодернистичком комбиновању цитата овде нема ни говора. Скоро да је, по методи апофатичког богословља, лакше рећи какве Отовићеве слике нису, него какве јесу. Нема јефтиних трикова и плитких досетки, нема лажног сјаја нити глумљене лакоће стварања. Таман када би требало да неко дело шокира – оно успокоји, на граници да забрине – оно осоколи, на прагу да саблазни – оно узвине у метафизичке висине и порине у духовне дубине. Познато и препознатљиво се на Отовићевим сликама венчава са тајанственим и новим, водећи посматрача ка двострукој спознаји: свако дело савршено изражава свог аутора, али истовремено свако има и неку своју, посебну „личност“. У општем утиску целине који се хвата одмах и у магновењу, свакој слици, пак, мора се приступити посебно, ако се са њом жели стварни сусрет. То од посматрача захтева да издвоји посвети своје време аутору и његовим чедима, јер је и он сам тако стварао: ништа не асоцира на „готов производ“, ничега нема „на брзину“. А у амбијенту који једна Отовићева изложба чини, његово суверено господарење сликарском материјом изазива страхопоштовање. Сазвучјима боја, техником и текстуром, његове слике знају каткад да делују и тешко, али зато као да њима ништа лоше не може да се догоди, јер су снажне. У томе има много утехе и охрабрења за савременог посматрача, исувише вараног и мрцвареног од стране савремених медиокритета и опсенара: добро је знати и видети да неко тако уме и воли да ради, као што је то Миладин Отовић.
Оливер Томић